Pegavi daždevnjak u reci Grza
Jeziva zver sposobna da uništi čitav narod, da podnese vrelinu plamena i ugasi ga hladnoćom svog tela, ili nevina žrtva klevete.
Pogledajte koga sam srela u reci Grza. Ovo je pegavi daždevnjak. Pre preseljenja u Srbiju nikada ih nisam videla, a sada ih srećem skoro na svakom jesenjem i prolećnom pohodu.
Ove neverovatne životinje žive u šumama i planinskim predelima Srbije, birajući vlažna i mračna mesta, kao što su pećine i potoci. Njihova jarka crno-žuta boja ne samo da privlači pažnju, već služi i kao upozorenje grabljivcima da je ova mrvica otrovna. Ovakav tip obojenosti naziva se aposematski i omogućava da se oteraju potencijalni neprijatelji.
Otrov koji luče daždevnjaci ima karakterističan miris badema ili belog luka. Deluje neurotoksično, izazivajući paralizu, aritmiju i grčeve kod životinja. Međutim, za čoveka ovaj otrov nije opasan, iako kontakt sa njim može izazvati peckanje na sluzokožama.
Daždevnjak je veoma lenj — ova životinja se ne odlikuje nekom posebnom aktivnošću. Verovatno je zato na internetu toliko fotografija daždevnjaka) Kreće se sporo, loše pliva i može čak i da se udavi u dubokoj vodi
A, da li ste znali da daždevnjaci mogu da žive i do 20 godina!!!? U nekim slučajevima mogu se sresti čak i u gradovima. Sećam se da su nedavno u gradskim grupama pisali da su videli daždevnjake na Kalemegdanu.
U prirodi imaju važnu ulogu, pomažući održavanje ekološke ravnoteže kontrolom brojnosti insekata i drugih sitnih životinja. U Srbiji su zaštićeni, jer im se brojnost postepeno smanjuje zbog gubitka prirodnih staništa i zagađenja voda. Kako su uopšte preživeli nakon što su ih aktivno
„proučavali” u srednjem veku, nije jasno.
Uglavnom, susret sa daždevnjakom je uvek radost)
U davna vremena vatreni daždevnjak se smatrao najstrašnijim stvorenjem. Evo odlomka iz čuvene „Prirodne istorije“ starorimskog prirodnjaka Plinija Starijeg. „Najstrašnija od svih zveri je daždevnjak. Druge ujedaju pojedinačne ljude i ne ubijaju mnoge odjednom, a daždevnjak može da uništi čitav narod, i niko neće ni primetiti odakle je nesreća stigla. Ako se daždevnjak popne na drvo, svi plodovi na njemu postaju otrovni. Ako dodirne sto na kojem se peče hleb, hleb postaje otrovan. Ako padne u bunar, truje vodu. Ako dodirne bilo koji deo tela, čak i vrh prsta, sve dlake na telu opadnu…“
Objavljeno 28. marta 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗
Zašto su u Srbiji magle tako guste
🌫️ Zašto su u Srbiji takve magle da im ni „Silent Hill” nije ravan?
Ako ste bar jednom ujutru izašli van grada, sigurno ste videli te guste bele oblake koji skrivaju drveće, puteve i čitava sela.
Hajde da razjasnimo zašto je magla tako čest gost u Srbiji:
🌄 Pre svega, stvar je u geografiji i reljefu.
Srbija je zemlja reka i kotlina. Hladan vazduh noću „klizi” nadole, zaglavi se u dolinama, a odozgo ga pritiska topli sloj. Vlaga se kondenzuje — i dobija se prava supa od oblaka.
💧 Vlažnost i bezvetrica.
Zimi i rano ujutru vazduh miruje, sunce još drema, a vlaga se mirno taloži. Zato se magla zadržava do podneva, a ponekad i ceo dan.
Smog + magla = srpski „smogan”.
Kada se prirodnoj magli doda dim iz peći i izduvni gasovi — nastaje gusta, uporna koprena. E, za ovom vrstom magle uopšte nisam čeznula. Nabavljamo prečišćivače vazduha i čekamo…
Najmaglovitiji meseci u Srbiji:
novembar, decembar i januar — zvanični šampioni u kategoriji „ništa se ne vidi”.
Korisni linkovi:
Mapa rizika od magle “Fog risk Serbia” na WeatherOnline. weatheronline.co.uk
Interaktivna satelitska mapa “Satellite Fog-Check, Serbia” na Meteologix. meteologix.com
Opšta vremenska mapa sa interaktivnim slojevima (padavine, oblačnost, vetar) na Zoom Earth. Zoom Earth
Objavljeno 5. novembra 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗
Perseidi: kada i gde gledati zvezdanu kišu
Srećan 1. avgust, Balkanci! A u avgustu nas čekaju Perseidi! Najbolji povod da se sa šatorom otisnete van grada i gledate „zvezdani pljusak“.
🌠 Najvažnije o Perseidima 2025
Perseidi su meteorski roj koji se svake godine u avgustu pojavljuje iz pravca sazvežđa Persej. Nastaje kada Zemlja prolazi kroz trag čestica prašine koje je ostavila kometa Swift–Tuttle. Sitne čestice, veličine zrnca peska, sagorevaju u Zemljinoj atmosferi i stvaraju „zvezdanu kišu”.
Vrhunac aktivnosti: od 11. do 13. avgusta 2025.
Maksimum: noć sa 12. na 13. avgust
Očekivana aktivnost: do 60–100 meteora na sat
🌕 U 2025. godini pun mesec je 10. avgusta, tako da će mesečina malo pokvariti vidljivost, ali će se jarke „zvezde padalice“ i dalje lepo videti.
🔭 Gde i kako posmatrati?
Najbolja vidljivost je posle ponoći i pred zoru, kada je radijant (tačka iz koje “lete” meteori) više na nebu.
Šta vam treba:
* Otići što dalje od gradskih svetala
*Udobno leći (ležeći se vidi više meteora nego stojeći)
*Bez teleskopa i dvogleda — Perseidi se najbolje vide golim okom
*Topla odeća (avgustovske noći umeju da budu sveže, naročito u planinama)
📍 Gde posmatrati u Srbiji?
Fruška gora
Ovčarsko-kablarska klisura
Zlatar ili Zlatibor
Rudnik ili Goč
Pešterska visoravan — jedno od najboljih mesta po tami neba
Ili jednostavno bilo koja livada 10–20 km od grada. Glavno je izbeći svetlosno zagađenje. Što je mračnije, to je lepše
Objavljeno 1. avgusta 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗
Prvi sneg u Đavoljoj varoši
Donela sam vam neobične snežne fotke za prvi dan zime!
Osnovni zimski minimum otkriven je ovog vikenda na Đavoljoj varoši!
Očima EdShots
A uopšte, osećaj je kao da sam trepnula i — zima ❄️
Da li je i kod vas tako?
Bacite u komentare svoje fotke sa prvim snegom!
Objavljeno 1. decembra 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗
Hoćete li sa nama sledeći put?
Najave hajkova i putovanja, pregled događaja za nedelju dana i nova mesta prvo se pojavljuju na kanalu.
Gde još otputovati
