Kovilj: manastir, hrast, vinarija i život u „polako“ stilu

Neke istorijske činjenice o manastiru Kovilj u pokrajini Vojvodini

Selo Kovilj nije poznato samo po rodama. Tamo se nalazi jedan od najvažnijih duhovnih centara Srbije – manastir Kovilj. Posle razaranja u vreme turske vlasti, on je u XIX veku postao simbol obnove pravoslavne kulture i tradicije na Balkanu.

Manastir Kovilj je osnovan u XIII veku, prema predanju, od strane svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa.

Sadašnja kamena crkva manastira podignuta je 1741–1749. godine u stilu srpsko-vizantijske arhitekture. Podseća na čuvene manastire Manasiju i Ravanicu.

Manastir je razaran nekoliko puta — tokom osmanskih ratova, kao i 1849. godine, kada su monasi bili primorani da ga napuste zbog Mađarske revolucije. Nakon povratka manastir je bio opljačkan i spaljen.

Godine 1758. carica Marija Terezija izdala je povelju kojom je manastir dobio u posed oko 1000 ha zemlje, što je doprinelo njegovom procvatu.

Godine 1933. manastir je postao ženski, ali su ga 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata, opljačkale mađarske okupacione trupe. Monahinje su proterane i preselile su se u druge manastire.

Posle Drugog svetskog rata komunističke vlasti su konfiskovale gotovo svu manastirsku imovinu, ostavivši manastiru minimum zemlje i monaha. Od 1980. do 1990. godine manastir je bio praktično napušten.

Godine 1990. manastir je oživeo zahvaljujući trojici jeromonaha, među kojima je bio i Porfirije Perić (budući patrijarh), i televizijskoj emisiji „Bukvar pravoslavlja”. Rekonstrukcija manastira počela je 2003. godine, a crkva je ponovo oslikana 2009. godine.

U manastiru Kovilj čuvaju se stare ikone i relikvije od velikog značaja za pravoslavnu crkvu. Neke od njih smatraju se čudotvornim, a hodočasnici veruju da dodir ovih svetinja može da izleči od bolesti i pomogne u teškim situacijama.

U procesu restitucije manastiru je vraćeno 1000 hektara zemlje, koju sada obrađuju monasi.

Danas se u Manastiru proizvode med čuven u celoj Srbiji, rakija, konjak i likeri. Bratstvo se bavi i poljoprivredom, uključujući mlečnu farmu i izradu sveća i ikona.

Manastir Kovilj je proglašen spomenikom kulture Srbije i pod zaštitom je države od 1949. godine.

Lokacija Manastira Kovilj

Objavljeno 1. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Kao dopuna prethodnoj objavi.

Odmah iza manastirskih zidina, pored puta za Gardinovce, nalazi se kapela „vodica” Svete Petke. Pored nje se uzdiže stari hrast, na čijem vrhu se smestilo rodino gnezdo. U nekim izvorima nailazila sam na podatak da je ovaj hrast star oko 600 godina. Stablo samo što se nije raspalo, iako su ga ojačali armaturom i podupiračima. Ali po čemu je ovo drvo toliko poznato da su pokušavali da ga sačuvaju po svaku cenu?

Ispostavlja se da je kapela pored hrasta sagrađena 1878. godine tačno iznad bunara. Voda u njemu smatrala se svetom, a hodočasnici i meštani verovali su da leči od mnogih bolesti. Čudotvornim se smatralo i drvo koje je doslovno urastlo u kapelu. Danas su okolo voćnjaci, a nekada se ova kapelica nalazila usred hrastove šume. Ona je potpuno iskrčena oko 1885. godine, da bi se oslobodilo mesto za novo selo – Budisavu. Pre nekoliko decenija bunar je presušio. Ali meštani, prolazeći pored kapele, i danas se prekrste.

Nažalost, drvo je uginulo, a gnezdo je opustelo i zaraslo u travu. Rode u njega više ne dolaze.

Upd. Rode su se vratile u gnezdo)

Objavljeno 2. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Fotošetnja po Kovilju i Akumincumu

Bili smo u Kovilju i Akuminkumu — i oduševljeni smo! Sada je vaš red!

Planiramo za 12. april — foto-šetnju po Kovilju i Akuminkumu! Idemo da gledamo rode u gnezdima i istražujemo ruševine drevne tvrđave.

Plan je ovakav: počećemo od Kovilja – prošetaćemo slikovitim seoskim prostranstvima, diviti se konjima, kravama i labudovima – sve ćemo ih fotografisati! Dođićemo do manastira Kovilj, a usput ćemo prebrojavati rode u gnezdima i diviti se njihovoj gracioznosti. Možda će se do tada već izleći i rode-mališani. Obavezno ćemo svratiti u manastir. Ručaćemo lokalne specijalitete: riblju čorbu, pečenog šarana, smuđa i jesetru – čudo su dobri!

Zatim sedamo u autobus i krećemo u jedinstveni gradić Akuminkum. Ovde se na izuzetnom trapezastom lesnom brdu na desnoj obali Dunava nekada nalazilo drevno utvrđenje, a kasnije srednjovekovna tvrđava Akuminkum. Zamislite samo, na ovom području pronađeni su artefakti koji svedoče o prisustvu Kelta i Rimskog carstva.
Danas su od nekada legendarne tvrđave ostale ruševine, sa kojih se pruža jedan od najlepših pogleda na Dunav i Bačku ravnicu. I mi ćemo mu se obavezno diviti, nakon kratkog uspona sa kojim je lako izašao na kraj i jedan petogodišnjak. Prošetaćemo brdom i napuniti se energijom ovog jedinstvenog mesta.

Zatim ćemo se spustiti do jedne od najstarijih sačuvanih zgrada Akuminkuma, u kojoj se danas nalazi vinarija. Gostoljubivi domaćin će nam ispričati o svom jedinstvenom načinu pravljenja vina i provešće nas kroz nekadašnju parohijsku kuću, u čijem su podrumu sačuvani ostaci turskog kupatila iz XVI veka, kao i kroz samu vinariju.

Dakle, čeka nas opuštena foto-šetnja seoskim predelima duž Dunava. Usput ćemo posmatrati život balkanskih farmera. Popićemo čašu vina u vinariji. I uživaćemo u prirodi, svežem vazduhu i odličnom društvu.
Od neospornih prednosti — put traje samo sat vremena od Beograda.

Cena: 50 evra.
Uključuje: prevoz, pratnju, obilazak vinarije i čašu vina.
Dodatni troškovi: ručak i vino (ako jedna čaša ne bude dovoljna).

Cene dodatnih usluga vinarije navedene su u komentarima.

Prijava u komentarima

Objavljeno 2. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Život u stilu „polako”

Mnogo prirodnih kadrova nastalo je tokom naše poslednje foto-šetnje. Upravo je ova lepotica dospela kod mene na fotosesiju u manastiru Kovilj.
Upoznajte se, vinogradarski puž – prava zvezda među puževima i totemski stanovnik Balkana. Njegovo naučno ime je Helix pomatia, a jedan je od najvećih puževa Evrope. Poreklom je iz Centralne i Jugoistočne Evrope, ali sada se može sresti skoro svuda, osim u krajnjem severnom delu kontinenta.

Ovi puževi naročito vole da puze po baštama, parkovima i žbunju. Leti su aktivni, a zimi padaju u hibernaciju — zakopavaju se u zemlju na 30 cm i zatvaraju kućicu sluzavim čepom. U tom stanju mogu, kao pravi Balkanci, da se „odmaraju” i do 3 meseca!

U prirodi vinogradarski puževi žive u proseku 7–8 godina, ali mogu doživeti i 20, ako ih ne pojedu grabljivci. A u kućnim uslovima su pravi dugovečni – jedan kućni primerak doživeo je 30 godina!

Izgled
Kućica puža je spirala prečnika 3–5 cm, sa lepim prugama. Pomaže mu da se skloni od vrućine i sačuva vlagu. Telo puža je bež-braon, naborano – to pomaže da zadrži vlagu, kao u pravom termosu.

Kako se kreće
Puž se kreće po principu „polako, ali sigurno”. Luči sluz da bi klizio, i to brzinom od 7 cm u minuti.

Razmnožavanje i „ljubavne strele”
Ovi mekušci su hermafroditi, odnosno mogu biti i mužjak i ženka istovremeno. U sezoni ljubavi razmenjuju ljubavne strele (ne, to nije oružje, već kalcijumske pločice) kako bi podstakli razmnožavanje. Sam proces parenja traje oko 2 sata — romantika u svetu puževa!

Primena
Vinogradarski puževi nisu samo „stalni gosti” francuskih restorana, gde se spremaju kao delikates (eskargo), već su cenjeni i u medicini. Njihova sluz se koristi za pravljenje ekstrakata koji pomažu kod bolesti disajnih puteva.

Zato, ako vam se vinogradarski puž nađe na putu, malo više poštovanja) znajte — on nije samo „puž” mekušac, već čitav stil života!

Objavljeno 3. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Selo Kovilj: mesto za usporavanje

Selo Kovilj - čini se, savršena ilustracija seoskog života. Najbolje mesto da usporite i napunite se prirodom. Koliko god puta da sam bila tamo, uvek je lepo

Objavljeno 20. maja 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Srpska farma gde životinje možete da pomilujete

Ipak je Srbija neobična zemlja.
Kada ništa posebno ne očekuješ — često dobiješ neverovatna otkrića.

Činilo bi se, šta zanimljivo može da bude na običnoj seoskoj farmi? Najviše kontakt-zoo i to je to. A ipak nije tako. Ovo je srpska farma – ovde je sve drugačije. Nema dizajnerskih obora – sve je jednostavno, bez ukrasa, kao na pravoj farmi, ali uopšte nema osećaja zoo-vrta. Životinje su veoma društvene i komunikativne, a atmosfera je veoma topla.

Za svaku životinju ovde će vam ispričati priču, dati da je držite, pomazite… ili iskreno objasniti zašto je bolje da to ne radite!

I sve to — sa humorom i, što je prijatno, čak i na ruskom jeziku. Domaćini su glumac iz novosadskog pozorišta i njegova supruga. Farma je nekada pripadala dedi porodice, a sada oni nastavljaju njegov posao.

Zoološki vrt radi samo par puta nedeljno, vikendom.

Nalazi se — u sasvim običnom dugačkom vojvođanskom dvorištu. Otvorite neupadljiva vrata — i nađete se u nekoj seoskoj Narniji.

Ovde žive skoro svi „klasični” stanovnici farme:
pilići, 🦃ćurići, mačići, jarići i njihovi roditelji, guska koja obožava da se grli, i gusan koji… ujeda samo muškarce)

Ima i svojih zvezda.
Na primer, koza-princeza — ranije je živela u stanu u Beogradu, prava prestonička dama.
Sada živi na selu sa ovnom u ograđenom prostoru. Ljubomorna je! Kad je ona tu, bolje je ne maziti ovna. I sva šargarepa je, jasno, samo njena!

A pored njih u miru žive dva pauna, lideri dve zemlje: jedan se zove Donald — ime drugog pogodite sami)

Najslađi iz ove ekipe je magare-tinejdžer, od njega prosto ne možete da se odvojite.
Konj koji grize (ali za jabuke 🍎 je spreman i da ne grize), poni, jelen.

A tu su i kornjače, papagaji, zečevi, kokoške-rokenrolerke i tri praseta u drvenoj kućici.
I najvažnije — sve ove momke možete da dirate, hranite, mazite i, što je bitno, njima se to dopada!

Za nas, gradske ljude, ovo je čista sreća.
Izašla sam odande ushićena i zadovoljna: namazila sam se, držala piliće na glavi, gusan me je zagrlio oko vrata, a konj me je čak i cmoknuo 😄 Idealno za decu i odrasle!

I naravno, posebno zadovoljstvo — sami domaćini.
Sve će pokazati, ispričati i još vas počastiti sokom od koprive.

Svratićemo ovde 9. maja — sve ćemo ih izmaziti, nahraniti i dobiti svoju dozu sreće.
Još ima mesta, pridružite nam se.

A ako imate auto — možete doći i sami.
Najvažnije — ne zaboravite jabuke i šargarepu… i ostavite donaciju za izdržavanje ovog čupavog društva!

Hvala za fotografije EDSHOTS

Objavljeno 4. maja 2026 · Otvori objavu u Telegramu ↗