Sarajevo: vodič kroz Stari grad, poglede i ćevape

Vodič kroz Sarajevo, deo 1: parking i Inat kuća

Uoči dugih praznika, deliću proverena mesta u Bosni i Crnoj Gori.
I za početak, obećani vodič kroz Sarajevo. 1. deo

1. Parking (plaćanje po satu)
U Sarajevu je Stari grad kompaktan, zato preporučujem da parkirate ovde i mirno šetate. Jer će sa parkingom, naročito za praznike, biti gužva.

https://maps.app.goo.gl/FpSy6E6NXHT8g2Pz9?g_st=com.google.maps.preview.copy

2. Inat kuća (blizu parkinga)
„Inat kuća” — simbol tvrdoglavosti i nezavisnosti, svojstven stanovnicima Bosne .
Krajem XIX veka, prilikom izgradnje gradske većnice Vijećnice, austrougarske vlasti su morale da sruše nekoliko kuća; vlasnici su pristali na izdašnu novčanu nadoknadu, svi osim jednog stanovnika Bendbaše. On je vlastima popio dosta živaca svojim odbijanjima i na kraju je pristao samo pod uslovom da se njegova kuća prenese na suprotnu obalu reke Miljacke, kamen po kamen, i da mu se nadoknada isplati u zlatu. Vlasti su ispunile te zahteve, a kuća je dobila naziv „Inat kuća”, što se može prevesti kao „Kuća tvrdoglavosti” .

Od 1997. godine u zgradi se nalazi restoran tradicionalne bosanske kuhinje. Ima dobre recenzije i ocenu 4,5 na Guglu.
https://maps.app.goo.gl/QVtuBTfprd1bAaSa6?g_st=com.google.maps.preview.copy

3. Svi putevi u Sarajevu vode u Baščaršiju, srce grada, i upravo je ovde skoncentrisano najviše znamenitosti. Izdvojiću one koje su mi se posebno urezale u sećanje.

Kazandžiluk, ulica kazandžija
Ovde možete gledati zanatlije dok rade i kupiti suvenire. Toplo preporučujem lokalne džezve.
U komentarima pogledajte savete vodiča kako da izaberete ručno rađenu džezvu.

https://maps.app.goo.gl/RCZFXQeQbZvoKYN36?g_st=com.google.maps.preview.copy

4. Sebilj
Sebilj je drvena česma na kojoj su žedni mogli da se napiju vode, a ponekad bi se red karavana pružao kilometar. U islamu već 13 vekova postoji tradicija humanitarnog deljenja vode. Danas je upravo ovaj Sebilj jedini te vrste, iako se smatra da je nekada takvih česmi bilo više od 100. Sve su izgorele u velikom požaru 1697. godine.

https://maps.app.goo.gl/3wTDgYwKynrprzJ77?g_st=com.google.maps.preview.copy

5. Han (konačište), gde se vekovima trgovalo ćilimima i trguje se i danas.

https://maps.app.goo.gl/DWk5xnCwvPKABRMJ6?g_st=com.google.maps.preview.copy

6. Gazi Husrev-begova džamija
Najveća džamija u zemlji, iz 1532. godine, jedan od glavnih osmanskih verskih kompleksa na Balkanu.

https://maps.app.goo.gl/QkxdkDtraMDUs8Fx7?g_st=com.google.maps.preview.copy

7. Bivša medresa, a danas Gazi Husrev-Beg's Museum
Muzej u kojem se mogu videti rukopisi Svetog Kurana i fermani sultana tog perioda. Cena ulaznice je 5 KM. Pored se nalazi najstarija biblioteka u Bosni.

https://maps.app.goo.gl/3QnKzpJ7EjTA1Xe76?g_st=com.google.maps.preview.copy

8. Sahat-kula
Visoka je oko 30 metara. Izgrađena je u 16. veku. To je jedini sat na svetu ove vrste koji i dalje radi po lunarnom kalendaru. Meštanin Mensur Zlatar od 1967. godine brine o njegovom radu, najmanje jednom nedeljno se penjući 76 stepenika da bi sat pokazivao tačno vreme.

https://maps.app.goo.gl/MFLxRhDNd14BJKfHA?g_st=com.google.maps.preview.copy

Nastavak pročitajte ovde. 2. deo vodiča kroz Sarajevo

ovde i dalje ova ikonica će značiti da je mesto pets friendly

Podelite u komentarima svoja proverena mesta i savete. Kafiće, restorane u kojima vam se posebno dopalo

Objavljeno 14. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Za putnike automobilom. Vodič kroz Sarajevo. 2. deo

1. deo možete pročitati ovde

9. Počinjem sa aduti. Kafić sa pogledom na Sarajevo od 360° i otvorenom terasom. Malo ko zna za njega, iako je u samom centru. Nalazi se u lokalnom neboderu, u zgradi hotela Hecco Deluxe View, a da biste stigli do njega, treba da se liftom popnete na 9. sprat.
Zove se Jatov neboder, ocena na Guglu 4,9
U ponudi su bezalkoholna pića, kafa, deserti… Preporučujem čizkejk preliven čokoladom, bio je božanstven. Foto 1–3

https://maps.app.goo.gl/XZCFBMj7xR6WbtBS9

10. Katolička katedrala Presvetog Srca Isusova, 1889. god.
Veoma je lepa spolja, unutra nažalost nisam ulazila. Foto 4–5

https://maps.app.goo.gl/82cwM5rzLDJN8ATt7?g_st=com.google.maps.preview.copy

11. Saborna crkva Rođenja Presvete Bogorodice
Jedina pravoslavna crkva u Sarajevu.
Ikonostas i ikone ove crkve poklonila je Rusija. Po naredbi Aleksandra II šest majstora je rezbarilo i postavljalo ikonostas u Sarajevu. Zatim su stigli zlatari i prekrili ga listićima zlata. Ikone su naslikane u Sergijevoj pustinji, na inicijativu igumana Ignjatija. Radove su finansirali carska porodica i drugi donatori. Iz Rusije su poslate i odežde za sveštenike. (ulaz za Ruse je besplatan) Foto 6–7

https://maps.app.goo.gl/1ivPnc3YL2Pq5RgH7?g_st=com.google.maps.preview.copy

12. Tašlihan
U 16. veku Sarajevo je postalo veliki trgovački grad, i za smeštaj trgovaca sagrađen je Tašlihan — najveći i kameni han (Han je konačište. „Taš” — kamen). Gradili su ga majstori iz Dubrovnika. Arhitektura je spajala osmanski i dalmatinski stil. Izgradnja je završena 1543. godine. Han je primao do 90 ljudi. Unutrašnje dvorište bilo je toliko veliko da je u njemu smeštena džamija iznad česme. Prizemlje su zauzimali magacini i štale, a sprat — sobe za goste sa kaminima. U blizini je sagrađen Bezistan — natkriveni bazar. Vremenom je Tašlihan propao i izgoreo 1879. godine. Nisu ga obnavljali, već su pored njega podigli prvi hotel evropskog tipa — „Evropa”. 8. fotografija
https://maps.app.goo.gl/5BF47bLgjRTn6gfPA?g_st=com.google.maps.preview.copy

13. Mesto na kome se nalazio Gavrilo Princip u trenutku kada je tamo greškom skrenuo automobil sa Francom Ferdinandom.
Gavrilo Princip bio je srpski student i član organizacije „Mlada Bosna“, koja se zalagala za oslobođenje Slovena od austrougarske vlasti. Dana 28. juna 1914. u Sarajevu je ubio prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda. Taj pucanj bio je povod za izbijanje Prvog svetskog rata — najvećeg sukoba s početka XX veka, koji je zauvek promenio kartu Evrope i tok svetske istorije.
(događaj posle koga je počeo Prvi svetski rat) Foto 9

https://maps.app.goo.gl/9gdmp5Fw8XoefDR48?g_st=com.google.maps.preview.copy

Vodič kroz Sarajevo, 3. deo pročitajte ovde

Podelite svoja otkrića u komentarima. Zajedno ćemo dopunjavati vodič

Objavljeno 15. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Vodič kroz Sarajevo, 3. deo.

Vodič kroz Sarajevo, 1. deo
Vodič kroz Sarajevo, 2. deo

14. Bijela tabija.
Ruševine tvrđave od belog kamena, smeštene na vrhu stene, odakle se pruža prelep pogled na grad. Pešice 25–35 minuta od stare gradske jezgre. Vredi doći zbog pogleda na grad, sama tvrđava nije naročito zanimljiva. Ulaz 5 KM.

https://maps.app.goo.gl/Yo29JiSb7BiFMgVv5?g_st=com.google.maps.preview.copy

15. Sarajevska Gondola to Trebević
Stanica žičare do jedne od vidikovaca i starih olimpijskih objekata
Fantastičan pogled na Sarajevo. Plus simpatičan mali kafić gore, takođe sa sjajnim pogledom.
Cena vožnje u oba smera 30 KM
Foto 5–7

https://maps.app.goo.gl/7ikEzhkBv2t8ftYD7?g_st=com.google.maps.preview.copy

* Dok šetate Sarajevom, obratite pažnju na crvene tragove na asfaltu. Za vreme opsade Sarajeva (1992–1996) grad je svakodnevno granatiran. Tamo gde su minobacačke granate pogađale asfalt, ostajali su karakteristični krateri. Posle rata su mnogi od tih tragova zaliveni crvenom smolom — tako su nastale Sarajevske ruže 🌹
Svaka takva „ruža“ je mesto na kome su poginuli ljudi. One su postale živi spomenici tragedije, deo gradskog sećanja i simbol postojanosti njegovih stanovnika.
Prolazeći ulicama Sarajeva, možete ih videti kod škola, pijaca, kuća — na sasvim običnim mestima. I svaka od njih bez reči govori o bolu, gubicima i ceni mira.
🥀 Nije to puka pukotina u asfaltu, već rana koju je grad odlučio da ne zaleči, nego da sačuva — da bi se pamtilo.
Foto 8–9

Dopune vodiču. O psima u Bosni

= pets friendly

Objavljeno 16. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

U Sarajevo sa psom: šta treba da znate

Dopuna vodiču kroz Sarajevo.
Vodič kroz Sarajevo, 1. deo
Vodič kroz Sarajevo, 2. deo
Vodič kroz Sarajevo, 3. deo
Bosanska kafa
Bosanski ćevapi. Travnički, sarajevski ili banjalučki — koji su ukusniji?

Ako putujete sa psom, imajte na umu da su pojedini delovi Bosne pretežno muslimanski. Na prvom mestu po tom pokazatelju je Sarajevo, zatim Tuzla, Zenica, Bihać, Goražde i Visoko.
U islamu se psi smatraju ritualno nečistim — najviše njihova pljuvačka. Zato u mnogim muslimanskim zemljama i regionima nije uobičajeno puštati pse u javne prostore, naročito tamo gde se služi hrana. Ovo pravilo povezano je sa shvatanjima o čistoći, koja su važna u islamskoj kulturi.
U Bosni i Hercegovini, gde značajan deo stanovništva ispoveda islam, odnos prema psima je dvosmislen. S jedne strane, u gradovima se mogu sresti ljudi koji šetaju pse, pa čak i objekti u kojima su prema njima ljubazni. S druge — u tradicionalnim muslimanskim četvrtima, a naročito u objektima u kojima se poštuju verske norme, psi nisu dobrodošli, čak i ako je u pitanju mali ljubimac u torbi. (stvarno ne puštaju, provereno na mojoj psini od 2 kilograma)
Verovatno ne treba to shvatati kao okrutnost ili nevolju prema životinjama, ipak je to poštovanje običaja, kulturnih i verskih osećanja — kako gostiju, tako i vlasnika kafića. U Bosni, kao i u drugim višenacionalnim zemljama, važno je uvažavati tradicije jedni drugih da bi se očuvala harmonija. 🕌🍽🐕

Iz ličnog iskustva, nisu nas pustili ni u jedan kafić u centru; iskreno, nismo obišli sve kafiće, bila su nam dovoljna tri odbijanja. Morali smo da ručamo na terasi u martu, na ledenom vetru koji probija do kostiju. Ne baš prijatan osećaj. Zato prilikom sledeće posete, da bismo ručali, nismo smislili ništa bolje nego da sakrijemo psa pod jaknu i ona je ilegalno posetila nekoliko zabranjenih mesta) Možete to iskoristiti ako je vaš pas isto tako mali i miran. U ostalim slučajevima:

📌 bolje je unapred proveriti pravila u lokalima (na primer, preko Gugl mapa)— to će vam pomoći da izbegnete neprijatne situacije i gladno, nervozno lutanje po gradu.

Objavljeno 17. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Kako se pije kafa na bosanski način

Svima koji provode vikend u Bosni biće korisno.
Iz obaveznog programa. U Bosni zaboravite na late i kapućino, tamo treba piti bosansku kafu.

☕️ Pravilno piti bosansku kafu znači polako, sa dušom

Bosanska kafa nije samo napitak, to je ritual. Kuva se u džezvi, služi se sa kockom rafinisanog šećera i često sa ratlukom. Ne pije se u hodu, već polako, u dobrom društvu — ili u tišini, nasamo sa mislima.
Evo kako se pravilno pije bosanska kafa:
1. Ne mešajte odmah. Neka se talog slegne.
2. Umočite kocku šećera u kafu, zagrizite je — i zalijte gutljajem.
3. Pijte malim gutljajima, uživajući u aromi i trenutku.
4. Ne žurite. U Bosni je kafa povod za razgovor, predah, život „ovde i sada”.
Ova kafa nije za razbuđivanje — ona je za povezivanje. Sa sobom, sa drugim čovekom, sa istorijom.
🫖 U Sarajevu kažu: „Hajirli olsun” — neka dan bude dobar, sreće i blagostanja.

Sarajevski, travnički ili banjalučki ćevapi? Who is the goat?

Objavljeno 19. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗

Ćevapi u Sarajevu, Banjaluci i Travniku: u čemu je razlika

Pitanje za sve koji su bili u Bosni. Jeste li probali lokalne ćevape? Jeste li osetili razliku u odnosu na srpske?

Ispostavlja se da ovi ćevapi nisu tako jednostavni🤔 Evo gastronomskog vodiča kroz glavni balkanski ponos.

Balkanski ćevapi nisu samo hrana. To je religija. I svaka škola ima svog „proroka”. Sarajevo, Banja Luka i Travnik — tri prestonice ćevapa. Razjašnjavamo od čega su, sa čim se jedu i zašto vam već cure sline

Sarajevski ćevapi
Meso: govedina + malo jagnjetine
Oblik: mali, po 10 komada u porciji
Serviranje: u somunu (mekana lepinja), sa lukom i kajmakom
Ukus: blago dimljeni, malo začinjeni, izbalansirani
Stil: klasika. Prestonička fora — kako god da okrenete, oni su najpopularniji.

Banjalučki ćevapi
Meso: samo govedina
Oblik: spojeni u „blokove” po 4–6 komada
Serviranje: takođe u lepinji, ali meso unutra može biti mekše i masnije
Ukus: bogatiji, mesnatiji, ponekad blago na beli luk
Stil: za one koji vole da se stvarno najedu i ne dele hranu na komadiće. Smatra se da su zbog tog „jedinstva” sočniji.

Travnički ćevapi
Meso: govedina + jagnjetina, često ručno sečeno
Oblik: srednje veličine, ali zbijeni
Serviranje: ista lepinja, luk, kajmak po želji
Ukus: sočniji od sarajevskih, izraženiji ukus mesa. Prelivaju se supom
Stil: za znalce i gurmane. Ko je probao — taj zna, ovo može biti najbolja opcija.

Pa koji su najukusniji?
To je kao da pitate: „Koga više voliš — mamu, tatu ili baku sa pitama?“
Svi su ukusni. Ali ako želiš klasiku — uzmi sarajevske. Ako voliš da je izdašnije — banjalučke. A ako želiš maksimum mesa i ukusa — idi u Travnik.
Po meni su travnički — 🔥, ali banjalučke još nisam probala)

Probali ste sva tri? Pišite koji su vaš top 1.

Vodič kroz Sarajevo, 1. deo
Vodič kroz Sarajevo, 2. deo
Vodič kroz Sarajevo, 3. deo
Bosanska kafa

Objavljeno 25. aprila 2025 · Otvori objavu u Telegramu ↗